Trgovina drogom, ljudima i oružjem u globalizaciji 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: Visoka Poslovna Škola Strukovnih Studija, Čačak

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
Seminarski rad:
Trgovina drogom, ljudima i oruzijem u globalizaciji
Predmet:
Ekonomija
Uvod
Ako bismo izabrali jedan pojam koji simbolizuje duh današnjeg vremena to bi bio pojam »globalizacije«.
Globalizacija je pojam koji koristimo da bismo opisali promene u društvima, kulturi i svetskoj ekonomiji koje dovode do dramatičnog porasta međunarodne razmene (u trgovini, kulturi, ljudima, idejama i sl.).
Globalizacija svoje korene ima u režimu slobodne trgovine čiji je glavni zagovornik bio Britansko Carstvo u XIX veku i koji je nestao za vreme Prvog svetskog rata i uvođenjem protekcionizma među ratom osiromašenim velikim silama.
Zagovornici globalizacije tvrde kako bi ukidanje carina i drugih ograničenjadovelo do jačanja tržišne utakmice odnosno pojave kvalitetnijih roba iusluga. Takođe se navodi kako bi intenziviranje kontakta među ljudima idržavama u svetu smanjilo mogućnost velikih sukoba.
Globalizacija se često posmatra isključivo sa gledišta ekonomije i tada se uprvi plan stavlja njen učinak na liberalizaciju trgovine odnosno razvoj"slobodne trgovine". Uprkos tome, globalizacija obuhvata mnogo šireaspekte društva.
Trgovina ljudima je jedan od najunosnijih i najopasnijih oblika organizovanog kriminalnog delovanja koje uglavnom poprima transnacionalni karakter, što znači da su gotovo sve države savremenog sveta na određeni način pogođene njegovim negativnim efektima. Enormno velika kriminalna dobit koja se ostvaruje trgovinom ljudima navodi njene aktere da pronalaze nove i usavršavaju već postojeće načine vrbovanja potencijalnih žrtava. Pri tom, ljudi koji se ovim zločinom bave pokazuju takvu perfidnost, bestijalnost i okrutnost u postupanju sa svojim žrtvama da tako uništavaju njihove osnovne ljudske vrednosti uključujući i život.
Značenja globalizacije
Globalizacija može da znači: Stvaranje globalnog sela — zbližavanje različitih delova sveta, sa mogućnostima za veći protok i razmenu pojedinaca i ideja, uzajamno razumevanje i prijateljstvo među stanovnicima sveta, kao i stvaranje globalne civilizacije. Ekonomska globalizacija — koja ima četiri oblika, a to su protok dobara i usluga, tzv. slobodna trgovina, protok ljudi migracija, protok kapitala i tehnologija. Posledice ekonomske globalizacije su pojačane privredne veze i opšte povezivanje i jačanje privrednih subjekata, te erozija nacionalnih suvereniteta u ekonomskoj sferi. MMF definiše globalizaciju kao "stalno rastuću ekonomsku međuzavisnost država kroz povećanje obima međudržavnog prometa dobara i usluga, slobodnijeg protoka kapitala, i sve bržeg i šireg rasprostiranja novih tehnologija". Svetska banka definiše globalizaciju kao "slobodu i mogućnost pojedinaca i korporacija da uspostave međunarodne poslove sa licima iz drugih zemalja". Na polju softvera, globalizacija je tehnički termin koji kombinuje razvojne procese na internacionalizaciji i lokalizaciji softvera. „Sa aspekta međunarodnog menadžmenta, globalizacija se odnosi na proizvodnju i distribuciju proizvoda i usluga homogenog tipa i dobara i kvaliteta širom sveta.“ Na primer prodaja automobila, sapuna ili hrane na različitim kulturnim prostorima a uz korištenje iste kampanje. Suprotan pojam, u ovom smislu, je internacionalizacija, koja podrazumeva aktivnosti multinacionalnih kompanija na lokalnim tržištima koje su prilagođene, skrojene po meri, potrebama i kulturi lokalnih tržišta. Negativne efekte profitnih multinacionalnih korporacija — korištenje pozamašnih i složenih pravnih i finansijskih sredstava u svrhu zaobilaženja lokalnih zakona i standarda kako bi se manipulisalo lokalnom radnom snagom i uslugama protiv njihovih sopstvenih interesa. Širenje kapitalizma od razvijenog ka nerazvijenom svetu. Globalizacija ima mnogo sličnosti sa internacionalizacijom i ovi pojmovi se često smenjuju, iako mnogi više vole da koriste globalizaciju kada žele da istaknu urušavanje nacionalnih država ili nacionalnih granica. Striktno ekonomski gledano, globalizacija je u kontrastu sa ekonomskim nacionalizmom i protekcionizmom, dok je u skladu salaissez-faire kapitalizmom i neoliberalizmom.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]